Još od davnina ljudi su praznovali anđele, jer po Starom zavjetu, kada su ljudi odstupili od Boga, počeli su se klanjati stvorenjima Božjim, stvarajući od njih idole i prinoseći im žrtve.

Pagani su ih nazivali bogovima i stvoriteljima svega vidljivog i nevidljivog. To je bilo veoma rasprostranjeno za vrijeme svetih apostola. Četiri do pet godina pre Prvog Vaseljenskog sabora na Laodikijskom pomesnom Saboru svetih otaca, prokleto je takvo poštovanje anđela i predato anatemi, te je po 35. Pravilu uvedeno kao blagočestivo i pravilno poštovanje i praznovanje svetih anđela, kao služitelja Božjih i hranitelja roda ljudskog.

9 anđeoskih činova

Devet anđelskih činova opisao je učenik Svetog apostola Pavla, Sveti Dionisije Aeropagit u svojoj knjizi „O nebeskoj jerarhiji“ i oni su sledeći: šestokrili serafimi, mnogoočiti heruvimi, bogonosni prestoli, gospodstva, sile, vlasti, načala, arhangeli i angeli.

Predanje kaže da su se na današnji dan desila najveća čuda na izvoru u Laodikiji koji je osveštao upravo Arhangel Mihailo. Prema legendi, oko 300. godine jedan paganin u Laodikiji imao je ćerku koja je gluvonema. Pošto mu se Arhangel Mihailo ukazao u snu, nevernik je poveo na izvor gluvonemu ćerku jer mu je arhangel tako poručio.

Nevernik je odveo ćerku do čudotvornog izvora i pitao hrišćane šta treba da radi. Oni mu rekoše da je dovoljno da se iskreno pomoli u ime Oca, Sina i Svetoga Duha pa će mu arhangel Mihailo sigurno pomoći. Pomolivši se, nevernik pokaza ćerki da se umije i u taj čas ona odmah poče da govori i čuje.

Neznabožac se posle čudotvornog događaja krstio zajedno sa ćerkom, a na mestu izvora izgrađena je Crkva Svetog arhangela Mihaila koju je sagradio, a koja se i danas tamo nalazi.

Narodna verovanja

Hrišćani vjeruju da se na današni dan treba moliti za izlečenje, ali i oprostiti grijehe svim nevjernicima.