Otac Svetog Jovana Preteče, sin Varahijin, od roda Avije, poreklom je iz plemena Aronova. Bio je načalnik sveštenika iz roda Avijeva, koje je držao osmu čredu služenja u hramu u Jerusalimu. Žena mu se zvala Jelisaveta i bila je kći Sovije, sestre Svete Ane, majke Svete Bogorodice.

Zatim je anđeo objavio Zahariji, da će mu žena Jelisaveta roditi sina, prema molitvama njihovim. A oni su bili oboje stari, i Zaharija i Jelisaveta. Zaharija nije mogao da vjeruje rečima nebeskog vesnika i posumnjao je, a anđeo mu je rekao: Ja sam Gavril što stojim pred Bogom.

Potom je Zaharija onemeo od tog časa, i nije progovorio sve dok mu se sin nije rodio, i dokle on ne napisa na daščici: Jovan mu je ime.

Tada mu se otvoriše usta i on veličaše Boga! Docnije kada se rodio Gospod Isus i kada je Irod počeo da ubija decu Vitlejemsku, Irod je poslao ljude da nađu i sina Zaharijina i ubiju. Jer je Irod čuo sve kako se dogodilo sa Zaharijom i kako se rodio Jovan.

Videći vojnike Jelisaveta je uzela Jovana u ruke, koji je tada imao godinu i po dana i pobeže s njim od kuće. Bežali su po kamenitim i pustim mjestima, a kada je vidjela vojnike, gdje je gone, ona povika gori: "Goro Božja, primi mater s detetom!" I otvori se stena i sakri u sebi majku i dete. Irod je bio razjaren što Jovan nije bio posečen, pa je naredio da poseku Zahariju pred oltarom, što su oni i učinili.

Krv Zaharijina prosula se po mermeru i stvrdnula se kao kamen, i ostala tako kao svedočanstvo zločina Irodova.

A tamo gde se sakrila Jelisaveta sa Jovanom otvorila se pećina, i voda je protekla i palma rodna je izrasla Božjom silom. 40 dana po smrti Zaharijinoj upokojila se i blažena Jelisaveta. A mladi Jovan je ostao u pustinji, hranjen od strane anđela i čuvan Božjim Promislom do onog dana kada je trebalo da se javi na Jordanu.