Idemo u Kazanj da bismo se sreli sa ljudima koji nesumnjivo determinišu ono što će biti savremeni svijet u budućnosti. Јedna mala Republika Srpska imaće priliku da iz prve ruke spozna na koji način će se BRIKS organizovati i kako će se kretati u budućnosti, ističe Dodik.

- Vidimo da postoji značajan broj zemalja koje su zainteresovane za tu asocijaciju koja nije vojnog, nego isključivo ekonomskog i političkog karaktera. Mi vidimo Republiku Srpsku upravo u toj vrsti svijeta, u kome suvereno odlučujemo o našim pravima, o našem ustavu i zakonima, suvereno odlučujemo o našem načinu života, o poštovanju onih vrijednosti, tradicije koje smo mi kroz istoriju, kroz razvoj našeg naroda stekli - napominje on.

BRIKS je, prema njegovim riječima, asocijacija koja formira i institucionalizuje razne oblike pomoći zemljama koje su zainteresovane da očuvaju svoju slobodu i svoju nezavisnost.

Sa kim ćete se sve sresti na samitu? Hoće li biti susreta sa Putinom, Sijem, Modijem, možda?

Dogovoren je sastanak sa predsjednikom Putinom i to je centralni sastanak, naravno, uz puno uvažavanje svih drugih. Predviđeno je da se sretnemo i sa još nekim. Tamo treba da bude negde oko 60 predsjednika država i vlada. Za neke sastanke ćemo se dogovoriti u narednim danima, ali centralni sastanak je sa predsjednikom Putinom i od toga će zavisiti i neke druge stvari.

Koliko je samit BRIKS-a važan da se čuje glas Srpske i Srba iz Republike Srpske i BiH?

Na jedan čudan način, zapadne hegemonističke zemlje su već učinili da se naš glas čuje. Republika Srpska je na taj način verifikovala svoje mjesto u vrednosnom sistemu koji baštini i sam BRIKS. Naravno, mi nemamo ekonomsku snagu, nismo ni vojno interesantni, ali smo interesantni sa stanovišta karaktera i to je ono što nas preporučuje, to je ono što ljudi već znaju.

Mi smo već, znajući za odlazak na ovaj samit, kontaktirali mnoge zemlje, sve zemlje koje će tamo učestvovati. Poslali smo pisma da ćemo biti tu i da smo voljni da se sa njihovim liderima, shodno njihovom vremenu i rasporedu, sretnemo i vidimo. I to svi znaju, svi znaju da smo tamo. I to je nešto što je zaista važno. A ono što je još važnije, izgleda da o tome da smo tamo najviše znaju naši politički protivnici, oni koji žele da od toga naprave neki svoj novi kapital za novi napad na Republiku Srpsku. Njihovo je da rade što misle da treba, a mi idemo tamo s ponosom, a vjerujem da ćemo se još ponosniji vratiti sa tog velikog skupa.

Da li su posljednje prijetnje generalnog sekretara NATO-a Marka Rutea Srpskoj, kad kaže da je navodna secesija u BiH problem Balkana, direktno povezane sa vašim odlaskom na BRIKS?

Ne ulazim u to koliko je intelektualno sposoban, ali ono što nisam očekivao je da kao papagaj ponavlja već istrošene fraze koje nisu uopšte tačne. Ako uzmete međunarodnu klasifikaciju toga šta je secesija, to je događaj koji se već desio. Dakle, nije događaj koji se dešava. Secesija je kad se jedan dio zemlje odvoji nasilno od drugog dijela i taj drugi dio ne priznaje taj otcijepljeni dio.

On koristi tu terminologiju zato što mu to izgleda lakše, misleći da mu niko neće odgovarati u smislu da se ne radi o tome, da se radi o 30 godina bezuspješnih pokušaja, u kojima je i NATO učestvovao, da se stvori zemlja koja ne može da bude stvorena. Naprosto, BiH nema hemiju da može da se napravi. Može neka opšta diktatura, može vojna diktatura, evo preporučujem Ruteu neka to uradi: neka uvede NATO, neka zauzme sve, neka kaže nema više demokratskih izbora, nema slobodnog života, neka uvede policijski čas u BiH, to je način na koji ona može da opstane.

Nema drugog načina. Ona nije stvar volje svih nas tamo koji živimo. Prema tome, pošto je bio premijer Holandije, a to je ozbiljna zemlja, nisam vjerovao da neko sa takvom reputacijom dođe, pa kao papagaj ponavlja tuđe izmišljotine. Oni pričaju o nekom malignom ruskom uticaju. Јedini maligni uticaj u BiH je uticaj koji su Britanci, Amerikanci i u značajnom dijelu briselska administracija tamo činili. Rusi ni u čemu tamo posebno nisu prisutni, a oni ih stalno optužuju za maligni uticaj.

Znamo mi šta je maligna bolest. Maligni uticaj je kada bacite osiromašeni uranijum na područje gdje živi naš narod, čak i na prostorima koji su ostali u drugom entitetu, ubijajući mnoge naše nedužne građane i djecu. Na tim prostorima, preko pet puta pojačao se broj malignih oboljenja od tada do danas. E to je njihov maligni uticaj.

Ako hoće da pričaju o malignom uticaju, onda je to maligni uticaj. Kad kažu da je ruski maligni uticaj, onda oni smatraju da treba taj njihov već ostvareni maligni uticaj prebaciti na nekog drugog. E to ne uspijevaju.

Rusi poštuju međunarodno pravo, na sesijama Savjeta bezbjednosti i Ujedinjenih nacija uvijek su bili na strani slova Dejtonskog sporazuma. Nikada nas ničim nisu ohrabrili da mi kršimo međunarodno pravo. Ničim, nikada. Možda smo i nekad željeli da nam to sugerišu, ali nikad nisu to uradili. A ovi masovno krše svo međunarodno pravo, međunarodne sporazume, Dejtonski mirovni sporazum i sve druge. Varaju gdje god stignu, od Kumanovskog sporazuma do Dejtonskog sporazuma pa do Minskih sporazuma. Prema tome, taj Rute, bez obzira što je generalni sekretar, ne mora da znači da je ozbiljan. Nije on izabran tamo da bude neki kreativac. On je tamo izabran da nešto sprovodi.

Da li su sa Zapada slali signale da ne idete u Kazanj?

Nekih ranijih godina je bilo takvih priča, pa su se uvjerili da ne vrijedi. Mislim da trebamo da budemo tamo. Meni je čast da idem tamo. Posebna je čast što mi je predsjednik Putin priredio tu mogućnost. O BRIKS-u se već govori desetak, petnaest godina, ali on intenzivan rast doživljava u zadnje dvije, tri godine.

I zamislite da je jedna Turska zatražila da bude članica BRIKS-a. Turska je članica NATO-a, jedna od najmoćnijih zemalja u ovom regionu. I odjednom je sad i ona tamo. Upravo to govori ono što sam rekao na početku. BRIKS nije vojna organizacija. On je ekonomska i politička organizacija. I to je ta priča. I to je lako razumjeti.

Dok kod nas ovdje samo postoji stereotip koji važi na Zapadu. Mnogo će zemalja sa Zapada, koliko sam obaviješten, neke zemlje su čak i članice EU, biti tamo prisutne kao posmatrači, što govori o tome da smo mi na pravom mjestu i da ja nemam potrebe nikome objašnjavati ili bojati se nekoga. A ima onih "malignih" koji govore o tome, e pa vidite, on treba da ide u EU, ovo je prst u oko EU. Nikome ja nisam stavio prst u oko. Nikome. Ali pravo da, ako mogu, predstavljam Republiku Srpsku i da tamo negdje piše "Milorad Dodik, Republika Srpska", to ću učiniti uvijek.

Vidio sam neposredno prije intervjua da se sarajevski mediji ubiše da objasne kako je BRIKS nevažan. Zbog čega je to tako? Oni ne žele da razumijju svet. Postoji ozbiljan problem ovdje u Beogradu, što razumije Sarajevo na neki tradicionalan, prethodni način. Nije to tačno. Oni su podanici. To je sva podanička struktura. Tamo je obrazovanje podaničko prema svom glavnom šefu. To su naravno ovi sa Zapada.

Oni imaju potrebu da pokazuju da su sa Zapada jer pripadaju muslimanskoj vjeri i oni smatraju da su oni, kako vole da kažu, neka umjerena priča. Nikako ne želim da kažem da su oni ekstremni. Nisu. Nisu sad. Ranije su bili. Kad su mogli da dovedu mudžahedine ovde, da odsjecaju Srbima glave, tada su bili.

Ali u svakom slučaju, to je jedna podanička atmosfera, jedan podanički mentalitet koji nikada nije spreman da izađe i ode dalje od očekivanja, ne samo onoga da mu šef kaže šta treba, nego da on pretpostavlja šta bi šef mogao da kaže. Pa pošto nije Amerika članica BRIKS-a, ili Britanija, onda naravno oni imaju negativan stav.

Kažete da EU priča bajke, pritom napominjete da ne želite da zatvorite vrata za saradnju sa tom organizacijom. Kako ocjenjujete odnos Brisela ne samo prema Srpskoj, nego i prema cjelokupnoj BiH?

Baš dobro ste me pitali. Rekao sam da smo stalno slušali bajke iz Evrope i da treba da čujemo neko drugo mišljenje. Ako ni zbog čega drugoga, zbog toga je interesantno otići u Kazanj. Ali sam isto tako rekao da Republika Srpska nastavlja da radi, mi smo dio Evropskog kontinenta, okruženi zemljama Evropske unije, okruženi zemljama NATO saveza. Što se tiče Evropske unije, mislim da više ima evroskepticizma u samoj Evropskoj uniji nego što ima ovdje. Nevjerovatno. Dakle, ta Evropska unija prolazi kroz transformaciju i ona je po svemu u značajnoj mjeri negativna za samu Evropsku uniju.

Evropska unija danas nema ništa. Nema ni sirovine, nema energente, nema ni lidera, evropskog lidera. Niko od njih koji tamo nešto rade nije lider. Šolc ima najniži rejting od kada se mjeri popularnost kancelara u Njemačkoj. Makron ima ozbiljne probleme unutar Francuske, Navedite mi trećeg. Ima li neko? Bajden? Moguće da je on.

Pa on nije baš iz Evrope.

Ne znam ja je li, ili nije, ali uglavnom vidim da održavaju ovih dana sastanke. Dakle, ta Evropa i dalje nastavlja prema nama na isti način kako su se ponašali ranije. U ovom trenutku, više od pola članica EU ispunila kriterije koje traže da ispune Srbija, BiH i države, kako oni vole da kažu, Balkana.

Znači, to je jedna dugoročna jedna klackalica u kojoj se stalno nešto iscrpljujemo, pa onda vam ponude neki novac za neke političke ustupke i tako dalje. Ne znam koliko ima smisla, ali mi mjerimo to posebnim aršinom On je jednostavan. Republika Srpska može da učestvuje u razgovorima u EU, ako je vidljiva i ako se poštuje ustavni poredak u BiH. Ako namećete nešto, vi ste nama smrtni neprijatelji. Mi to njima jasno kažemo.

Čujemo da dobijate i "nepristojne ponude" – da ojačate nešto što se zove "funkcionalnost BiH" u zamjenu za oslobađajuću presudu u procesu koji se vodi protiv vas?

To je stalno. Nije bio ni pripreman sastanak te vrste, nego je rečeno, pa možda bi se moglo očekivati da bude oslobađajuća presuda kada bi vi pristali na to da BiH bude funkcionalna, a mi to čitamo unitarna BiH. Oni su taj termin "funkcionalna BiH" izmislili da bi uveli unitarnu BiH. Pa smo onda rekli, a šta vam to znači? A oni kažu, to vam znači recimo da morate prihvatiti da se reguliše pitanje imovine.

Pitanje imovine je regulisano u BiH. Ustav BiH kaže da sve ono što je izričito nije dato BiH odredbama ustava, pripada entitetima, a tamo nije dato, tim ustavom, nije data imovina. Međutim, tu je i neka druga priča. Tu je neka priča o rudnim bogatstvima. Maloprije sam vam rekao da je poznato da u Evropi nema ništa od tih nekih važnih sirovina, a ako ima nešto ne mogu da ih eksploatišu jer imaju i jake ekološke i druge pokrete. I onda oni računaju da će upravo ovako dugo nas držeći izvan Evrope, napraviti sistem u kojem će oni moći lako doći do tih rudnih bogatstva. Recimo, na jednom lokalitetu u Republici Srpskoj postoji istraživanje u kome je dokazana komercijalna količina magnezija, 100 miliona tona. 100 miliona tona, ozbiljna brojka.

Prije nekoliko dana jedan od važnijih zapadnih "tipova" mi je rekao: možda ti nemaš problem sa državama, nego imaš sa multinacionalnim kompanijama. A da li mislite da nisam zaključivao da je to baš tako? Јesam. Јa tražim da mi budemo 50 odsto vlasnici svega, i eksploatacije i onoga što prolazi ispod toga. Јa neću da država ostane siromašna. Dakle, mora republika od toga dobiti. Ako vi imate tehnologiju i novac, to je tek 50 odsto, naše je 50 odsto od svega toga što zaradimo.

E, sad naravno, oni su naučili da otimaju. Kao što su oteli izvorišta nafte u prošlosti, sad bi oteli i rudna nalazišta na ovim prostorima. Pa sad, pošto mi to nećemo, onda su smislili koncept da to smjeste u Sarajevu u kancelariju, pa je to lakše riješiti.

Ima li nade da poslije lokalnih izbora stvari u BiH počnu polako da se sređuju?

Da niste novinar, rekao bih da ste veliki iluzionist. Pitati to pitanje je besmisleno. BiH nema nikakvu šansu. BiH nikada nije imala šanse. BiH je bila pašaluk u Otomanskoj imperiji. Bila je provincija u Austro-Ugarskoj. BiH je nešto bila kroz bivšu Јugoslaviju. Bila je socijalistička republika, koja je formirana komunističkim tvorevinama. BiH nikada nije mogla sama da živi. Nema dokaza u istoriji da je jedan trenutak živjela sama. Sama sobom upravljala. BiH ne može da bude država.

Ne znam šta zapadnjaci misle da mi treba da uradimo da bi oni bili zadovoljni. Šta je ideja? Kako vi mislite da to bude? Da predamo muslimanima sve? Pa naravno da nećemo. Da predamo Sarajevu? Pa onda je pitanje zašto, kakvi smo to ljudi ako bismo dali ponovno sve nadležnosti Sarajevu, a muslimani iz Sarajeva istjerali 156.000 Srba.

Lokalni izbori su rekli svoje. Lokalni izbori su pokazali da mi imamo potencijal da provedemo izbore na jedan demokratski i fer način. Niko ih ne osporava. I kampanja je bila fer. I izborna noć je bila odlična. I postizborni period. Niko se ništa nije posebno nešto dizao i galamio.

Ali to nije odličje BiH. Republika Srpska provodi svoje izbore, a Federacija provodi svoje izbore. Čak i kad su parlamentarni izbori. Znači, nema ni jednog izbornog procesa koji se odvija na čitavom prostoru BiH. A recimo, ako Republika Srpska popunjava ljude na nivou zajedničkih institucija i bira poslanike, mi biramo naše poslanike. Na opštim izborima mi biramo delegaciju odnosno poslanike koji idu u predstavnički dom. Biramo člana predstavništva na prostoru Republike Srpske.

Bošnjaci su sebe zaogrnuli u oreol žrtve i oni ne mogu da izađu iz toga, a glavni krivac za tu žrtvu su naravno Srbi. I sve njihove političke koncepcije okupljene oko te muslimanske ideje u BiH isključiva je osveta Srbima. Tamo nema druge politike.Mislim da nema nijednog ozbiljnog političara u Republici Srpskoj koji bi drugačije odgovorio na ovo pitanje.

Vidimo da se sada i u Sarajevu bune protiv Kristijana Šmita.

Јedini odgovor na to je dao Ivo Andrić koji je rekao, kad uđeš u Bosnu prestaje logika. To je poznata njegova ocjena BiH. Eto, to je to. Oni njega drže sve dotle dok su uvjereni da bi mogao da našteti Republici Srpskoj. Ništa drugo.

Da li su možda ove inicijative zapravo "izlazna strategija" Zapada, da nelegalno i nelegitimno postavljenog visokog predstavnika nekako odstrane iz BiH?

Mislim da će on ostati do zadnje svoje plate od 24.000 EUR i privilegija koje ima. Baš njega briga. Narodna skupština je to jasno rekla, on je persona non grata. Mi nemamo međunarodne instrumente da ga izbacimo, ali ga možemo udaljiti iz Republike Srpske. On se samo ponekad negdje uvuče i odjednom se pojavi, a još brže nestane bojeći se da ćemo mi saznati i da ćemo ga deportovati. I biće to jednog dana. Čim mi to budemo znali, imali najavu da on dolazi, mi ćemo ga dočekati i reći izvini, ne možeš biti ovdje, imaš pola sata ako si u Banjaluci, da napustiš najkraćim putem Republiku Srpsku. To je to.