Prema njegovoj računici, najbolje bi bilo da minimalna ostane 900 KM, dok bi ona, za srednju stručnu spremu, trebala da bude povećana na 1.000 KM, a za visoku na 1.200 KM. Populistični potez ili realna opcija?

I dok sindikalcima raste apetit, poslodavcima je odavno prisjelo. Prvi bi da minimalna plata bude bar 1.050 KM, drugi se nisu oporavili ni od onih 900 KM.

Činjenica je da trenutna minimalna plata ne može da pokrije potrošačku korpu, koja je za novembar prošle godine iznosila 2.650 KM. Činjenica je i da se za hranu treba odvojiti 1.203 KM. Ali, činjenica je i da je privreda već odavno na koljenima, jer su poreski pritisci, nemilosrdni.

– To još nije dogovoreno. Vidjećemo. Pozvaćemo poslodavce i sindikat. Smatramo da ta diferencijacija treba da se napravi. Trebalo bi da bude ukinut i porez na platu za garantovani dio – rekao je Dodik.

I golim okom, odavno je vidljivo, da je priča o minimalnoj plati, ogrnuta plaštom populizma. Da nije zasnovana na analizama. Da se, kao na lotu, i jedni i drugi “razbacuju” brojkama, pa ko dobije-dobije.

Analiza 
Stav poslodavaca je jasan – dodatni troškovi bi ostavili nesagledive posljedice po privredu Srpske.

– Kada je riječ o Dodikovom prijedlogu, nešto slično je u prethodnim godinama najavljivao i premijer Srpske Radovan Višković, ali nikada do sada nismo dobili prijedlog koji bi to iznosi i pragovi bili. Ono što je sigurno, jeste da takav model nigdje ne postoji i ako bi kojim slučajem došlo do sprovođenja nekog takvog prijedloga, to se nikako ne smije raditi bez prethodno urađene analize, da vidimo da li će doći do dodatnog opterećenja privrede ili će to biti nešto što će biti u duhu borbe protiv sive ekonomije. Zaista smo protiv bilo kakvog dodatnog opterećenja privrede – kaže predsjednik Unije poslodavaca Republike Srpske, Zoran Škrebić.