FOTO: GS

Trend onlajn kupovine u Srbiji nezaustavljivo raste, ali se povećava i broj neregistrovanih trgovaca i prevara, pa potrošači moraju da budu oprezni.

Prema zvaničnim podacima, u drugom tromjesečju ove godine građani Srbije su obavili 19,2 miliona kupovina na internetu karticama i elektronskim novcem, što je za 36,1 odsto više u odnosu na isti period lani. Tokom ta tri mjeseca potrošili su u različitim valutama više od 540 miliona evra za onlajn kupovinu.

Potrošači najviše pazare u domaćim internet prodavnicama, ali i neke strane platforme postaju popularne, jer nude robu po povoljnijim cijenama. Iz udruženja potrošača upozoravaju građane da u tim situacijama kupuju na rizik i ne mogu da ostvare svoja prava ukoliko dođe do problema, jer se odredbe Zakona o zaštiti potrošača primjenjuju jedino za kupovinu kod registrovanih trgovaca na teritoriji Srbije. Ne mogu da ostvare svoja prava ni ukoliko pazare od prodavaca koji rade na crno u našoj zemlji.

U udruženju "Efektiva" kažu da je u internet trgovini najveći problem upravo kupovina preko društvenih mreža od prodavaca koji nisu registrovani u Agenciji za privredne registre (APR). Kupci su naručili jedan proizvod, a dobili neki drugi, ili u stvarnosti on nije kao na slici, nije odgovarajućeg kvaliteta koji je naveden, kupljenu robu ne mogu da vrate ili zamijene, ili ona uopšte nije stigla - ovo su samo neke od teškoća sa kojima se suočavaju građani koji kupuju od prodavaca na crno.

- Dešava se da, recimo, naruče patike, ali stigne im drugi model i lošijeg je kvaliteta, ili im isporuče nešto potpuno drugo, što je već u domenu prevare - kaže za "Novosti" Dejan Gavrilović iz ovog udruženja. - Zatim, događa se da kupac dobije ono što je naručio, i to izgleda kao na slici, ali mu ne odgovara broj i ne može da ga vrati ili zamijeni, jer taj građanin koji se trgovinom bavi na crno, njega ne zanima da to riješava. Zato potrošači treba da vode računa da kupuju od registrovanih trgovaca, jer onda mogu da ostvare svoja prava.

Objašnjavajući kako to da utvrde, on navodi da je na sajtovima registrovanih trgovaca obično naveden PIB i matični broj, a ukoliko nije onda mogu po nazivu firme da provjere u APR.

- Kada utvrde da je prodavac registrovan, treba da provjere i koliko dugo postoji firma i na sajtu NBS da vide li im je račun u blokadi - precizira Gavrilović. - Dešavalo se da neko ko ima namjeru da se bavi prevarom, registruje preduzeće, ošteti određeni broj ljudi i onda zatvori firmu, pa poslije otvori drugu. Treba biti oprezan kada je u pitanju firma koja je relativno skoro registrovana i nema pouzdane reference, ali ne mora da znači da je u pitanju prevara. Problem je i u slučaju kada je preduzeće registrovano i dugo postoji, npr. 15 godina, ali mu je račun u blokadi. To znači da kupac neće moći da ostvari svoja prava ako bude problema, jer taj trgovac ne može da mu vrati novac.

Prodavci koji trguju putem interneta, prema Zakonu o elektronskoj trgovini, obavezni su da na vidnom i dostupnom mjestu naznače poslovno ime, adresu sjedišta, kontakt podatke, matični i PIB broj, kao i detaljne podatke o cijeni proizvoda, koji uključuju i troškove dostave i ostale manipulativne troškove. Kada onlajn prodavac posjeduje sve te podatke, i ukoliko su tačni smatra se da posluje u skladu sa zakonom. Prilikom kupovine, u toj situaciji, primjenjuju se odredbe Zakona o zaštiti potrošača.

Treba imati u vidu i da je poslovanjem onlajn trgovaca na crno oštećena i država zbog neplaćenog poreza, a oni istovremeno predstavljaju i nelojalnu konkurenciju svima koji rade u skladu sa zakonom. Borba sa ovom pojavom je i veliki izazov, jer vrlo lako može da se napravi neki profil na društvenim mrežama i oglasi prodaja robe. Zato državni organi i inspekcije moraju da idu u korak sa vremenom i sa tehnološkim inovacijama, kako se ne bi došlo u situaciju da zakoni postanu neprimijenjivi u praksi.

Tagovi

Vaš komentar


Komentari ( 0 )