Danas je drugi dan Božića i badnjak i božićna pšenica su nam još u domovima. Šta s njima raditi nakon praznika i da li treba odlagati slamu i badnjak ili sačekati još neko vrijeme?

Badnjak je jedan od simbola Božića, a hrast za Slovene predstavlja sveto drvo. Nakon praznika ga mnogi bacaju u kontejner, pored, na ulicu i slično, a isto se dešava i sa božićnom pšenicom. Međutim, nikako ovo ne bi trebalo da radite.

– Trebalo bi da zadržimo nešto malo od tog badnjaka. Badnjak da spalimo, prije svega, na Badnje veče, zato što se tokom spaljivanja badnjaka ustvari izvršava taj ritual, kada se kaže “koliko varnica, toliko parica, toliko srećica”. Tako da, oni koji su to uradili dobro su uradili, pretpostavljam, po toj nekoj narodnoj tradiciji, ali ima i onih koji zagovaraju da badnjak treba čuvati i onda ga stavljaju na, ne znam, plodonosno drveće, da bi bilo još plodonosnije, a da bi se energija tog drveća prenijela na taj njihov badnjak i da bi oni imali plodove tog rada – objašnjava etnolog i novinar Jasna Jojić, pa dodaje:

Sve ostalo, slamu, pšenicu, to isto tako ili treba negdje posaditi – pšenicu da dalje niče, a slamu negdje spakovati, kukuruzna zrnca i slično, da služe kao amajlija. Možda nešto staviti u novčanik, te sitne stvari kao što su zrnca kukuruza, pšenica i ostalo, kažu da privlače sreću, kao privlače sitne parice, pa ih onda ljudi često nose u novčaniku.

Koji se običaji vezuju za drugi dan Božića?
– Drugi dan Božića bi trebalo možda da odemo negdje u goste. Juče se nigdje nije išlo, mada mi već malo kršimo tu tradiciju i vidim da su mnogi pravili nekakve zabave… Ali Božić je porodični praznik i trebalo bi da se provede u okviru porodice, a drugog dana je u redu otići negdje u goste ili primiti goste – poručila je ona.